Članica grupe za analizu snova, po zanimanju lekar, godinu dana pre nego što je kod nje dijagnostikovan karcinom, sanjala je sledeći san:
„Vozim vojnički džip. Iza mene sedi policajac, a do njega moja koleginica koja je operisana od karcinoma dojke i još se nalazi na bolovanju. Policajac uzima bateriju i gleda u moj čmar, jer u takvoj pozi vozim, mada je ona nezgodna za vožnju.
Kažem mu: ’Nemoj to da radiš’, a on mi odgovara: ’E, baš ću ti napraviti to’, i sa kleštima mi otkida meso s kuka, uz reči: ’Ovo ću uzeti za biopsiju’.
Od bola se budim.“
Uprkos činjenici da je, sa jedne strane, san veoma jasno i blagovremeno ukazao na latentno prisustvo karcinoma i, sa druge strane, da je dr Nastović snevačici, na osnovu analize ovog sna, savetovao da što pre ode na pregled, ona je, mada lekar ili, tačnije, upravo zato što je lekar, odbila da posluša poruku i pouku mudrijeg dela sebe, odnosno svog sna, kao i savet koji je dobila.
Shodno poznatoj činjenici da nesvesno, odnosno naši snovi, nikada ne lažu, za razliku od svesnog dela ličnosti, posle godinu dana je dijagnostikovan karcinom, i to upravo u onoj zoni na koju je nepogrešivo ukazao san, koji je imao funkciju eksperta, odnosno kompetentnog i prominentnog dijagnostičara, koji postavlja ranu, dakle blagovremenu dijagnozu, ali za koju, nažalost, svestan deo snevačicine ličnosti nije hteo da zna.